Ruke pružamo
na pozdrav i pomirenje. I još?
S njima mogu mnogo graditi, i s njima mogu razarati.
Rukama mogu nekoga uzeti u obranu ili ga tući.
S njima mogu davati – a i uzeti.
Rukama mogu milovati i bol nanositi.
Ruke rade i ruke se igraju.
Ruka pokazuje, a može i sakriti.
Rukama mogu činiti figure od svjetla i tame
ili ih mogu samo u džepove nabiti.
Svašta mogu u mojim rukama činiti,
prijetiti ili tapšati po ramenu,
zdvajajući rukama lice sakriti ili nekoga tješiti,
njegovati, ali i ranjavati,
stablo saditi ili ga čupati
stavljati kamen na kamen za kuću ili je razarati.
Možemo protivnika s rukom na oružju susretati
ili mu pružiti ruku pomirenja.
Što ćemo učiniti s onim što imamo, na nama je.
Isus reče: Bez sustezanja sklopi mir sa svojim protivnicima.
Stvarati mir i pomiriti se ne trpi nikakvu odgodu.
Nama je mir Kristov darovan da ga i dalje izgrađujemo,
i sada možemo početi.
Thomas
Fische: Ponekad slavimo usred dana
