Mir možeš naći ako ljubiš, ako prihvatiš sebe takva kakav jesi. Pravo se umjeće života sastoji u tome da usred meteža ostaneš unutra miran, da ne izgubiš središte kao umirujući pol u sebi. Poslanica Hebrejima govori o tome da smijemo ući u Božji počinak. To je cilj našega života. Ali već sada, usred nemirne i burne plovidbe našega života, učvrstili smo sidro svoje duše u Božji mir. Sidro naše duše pruža nam mir, makar je oko nas sve uskomešano.
Želim ti da uza te uvijek bude anđeo smirenja, da ti dadne počinuti kad ponovno upadneš u jurnjavu. Ali ti sam moraš pronaći odmorište na svim odsjecima puta svoje svakodnevice, da bi te anđeo mogao uvesti u nutarnji mir. Ako tako juriš da previdiš anđela smirenja pokraj sebe, tada on nema nikakva izgleda. Duša će ti se smiriti ako postupaš dobro sam prema sebi, ako prestaneš osuđivati sebe, ako dobrostivim i blagim okom gledaš na sebe i svoju uzburkanu dušu. A treba ti odvažnosti da siđeš u tamne ponore svoje duše. Kada i ondje nađeš svjetlo Božje ljubavi, više neće biti potrebno bježati od sama sebe. Tada možeš ostati pri sebi i uživati mir. Anđeo smirenja će ti tada potvrditi: "Opusti se. Smiješ biti onakav kakav jesi. Najprije se dobro odmori. Tada ćeš moći ponovno proći komadić puta koji si poduzeo. Ali sada uživaj mir. U njemu dolaziš u suglasje sa sobom. Kad si u suglasju sa sobom, ništa te više neće izbaciti iz mira."